Ruzmarin — mirisni čuvar
cirkulacije i pamćenja

Malo koja biljka je toliko duboko upletena u istoriju čoveka kao ruzmarin. Grčki studenti su ga stavljali u kosu tokom ispita da bi bolje pamtili, sredњovekovne domaćice njime su štitile meso od kvarenja, a u Šekspirovom Hamletu Ofelija ga pruža rečima: „Evo ruzmarina — za sećanje." Vekovima kasnije, ruzmarin je i dalje tu — u kuhinji, u parfemima, i u gavezovim preparatima za cirkulaciju i bolne zglobove.

U Gavezovoj tinkturi za cirkulaciju i kremama za zglobove ruzmarin nije zbog mirisa. Tu je zato što eterično ulje ruzmarina zagreva kožu i pojačava dotok krvi tačno tamo gde se preparat nanosi — a istovremeno, kao prirodni antioksidans, čuva sam preparat od užeglosti. Uz gavez koji obnavlja tkivo i kleku i crni biber koji dodatno zagrevaju, ruzmarin je jedan od stubova formule.

Botanika i poreklo

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis, po novijoj klasifikaciji iz 2017. i Salvia rosmarinus) je zimzeleni žbun iz porodice usnatica (Lamiaceae) — iste porodice kojoj pripadaju i lavanda, žalfija, nana i timijan. Potiče sa obala Mediterana, gde raste na suvim, kamenitim i sunčanim padinama, često na dohvat morskog vetra.

Ime dolazi od latinskog ros marinus — „morska rosa", jer je biljka volela vlažan primorski vazduh i njene sitne plavičaste cvetove more kao da je „orosilo". Uskih, iglastih listova i prepoznatljivog svežeg, borovog mirisa, ruzmarin cveta gotovo cele godine u toplijim krajevima. Aromu i lekovitu moć nose listovi i cvetni vrhovi, iz kojih se destilacijom dobija eterično ulje.

Zanimljivosti o ruzmarinu

Aktivni sastojci — odakle dolazi moć ruzmarina

Ruzmarin je jedna od biljaka sa najsnažnijim antioksidativnim profilom u prirodi. Njegovo dejstvo dolazi od nekoliko grupa jedinjenja:

• Rozmarinska kiselina — polifenol izražitog antiinflamatornog i antioksidativnog delovanja; neutrališe slobodne radikale i smiruje upalu. Zanimljivo, isti sastojak nalazi se i u samom gavezu, pa se njihova dejstva prirodno dopunjuju.
• Karnozinska kiselina i karnozol — dva najmoćnija antioksidansa ruzmarina; štite ćelije od oksidativnog stresa i deluju neuroprotektivno. Upravo oni čuvaju masti i ulja od užeglosti.
• 1,8-cineol (eukaliptol) — daje svež, prodoran miris; poboljšava lokalnu cirkulaciju i olakšava disanje.
• Kamfor i borneol — zagrevaju kožu, deluju rubefacijentno (šire kapilare) i blago analgetički na bolne mišiće i zglobove.
• Alfa-pinen — terpen sa antimikrobnim i protivupalnim delovanjem, karakterističan za borove i zimzelene biljke.

Ruzmarin i cirkulacija — zašto koža „zagreva"

Kad se eterično ulje ruzmarina utrlja u kožu, javlja se prijatan osećaj toplote. To nije slučajnost — ruzmarin je klasičan rubefacijent: blago nadražuje kožne receptore, širi površinske krvne sudove i pojačava lokalni dotok krvi. Više krvi znači više kiseonika i hranljivih materija u tkivu, brže odnošenje produkata upale i osećaj olakšanja u ukočenim, hladnim ili umornim mišićima.

Baš zbog toga se ruzmarin tradicionalno koristi za masažu nogu i ruku sa slabom cirkulacijom, kod hladnih ekstremiteta i teških, umornih nogu. U kombinaciji sa gavezom, koji prodire dublje i obnavlja vezivno tkivo, dobija se preparat koji istovremeno greje, pokreće krv i podržava oporavak.

Istorija i tradicionalna upotreba

U starom Egiptu grančice ruzmarina nalažene su u faraonskim grobnicama kao simbol večnog sećanja. Stari Grci i Rimljani smatrali su ga svetom biljkom: studenti su nosili vence od ruzmarina na ispitima, a njime su kitili i svadbe i sahrane — kao znak da se voljeni pamte.

U srednjem veku ruzmarin je bio jedan od stubova narodne medicine i alhemije. Legendarna „Ugarska voda" iz 14. veka — prvi parfem na bazi alkohola — spravljala se destilacijom ruzmarina i navodno je ostareloj ugarskoj kraljici vratila mladolik izgled. Tokom epidemija kuge, kradljivci su se navodno štitili mešavinom sirćeta i ruzmarina, poznatom kao „sirće četvorice lopova".

Na Mediteranu je ruzmarin oduvek bio i lek i začin i simbol. Grančica ruzmarina iznad vrata terala je „zle duhove", a u kuhinji je štitila meso i masti od kvarenja — što je narod znao vekovima pre nego što je nauka objasnila da za to zaslužni njegovi antioksidansi.

Gavez + ruzmarin — obnova iznutra, cirkulacija spolja

Gavez i ruzmarin savršeno se dopunjuju jer rade različite poslove na istom mestu:

• Ruzmarin — zagreva kožu, širi kapilare i pojačava dotok krvi; „otvara vrata" da aktivni sastojci lakše prodru u tkivo, a kao antioksidans čuva sam preparat.
• Gavez (alantoin) — prodire dublje u vezivno tkivo, podstiče obnavljanje ćelija i ubrzava oporavak zglobova, tetiva i mišića.

Rezultat je preparat koji odmah daje osećaj topline i pokrenute cirkulacije (ruzmarin), a u pozadini radi na dubljem oporavku tkiva (gavez). Zato ruzmarin nalazimo u kremi od gaveza, kremi za zglobove sa kurkumom i, najizraženije, u tinkturi za cirkulaciju.

Praktični saveti za upotrebu

Spoljna primena (tinktura i krema)

Nanesite manju količinu preparata na problematično mesto i masirajte 3–5 minuta, odozdo prema gore (kod nogu i ruku, u pravcu srca). Masaža pojačava dejstvo ruzmarina jer dodatno podstiče cirkulaciju. Koristite 1–2 puta dnevno. Osećaj blage topline je normalan i poželjan. Izbegavati oči, sluzokože i otvorene rane; ruke oprati posle nanošenja.

Aromaterapija (miris za koncentraciju)

Nekoliko kapi eteričnog ulja ruzmarina u difuzoru ili na maramici osvežava vazduh i, prema studijama, pomaže budnosti i pamćenju. Idealno za radni sto ili tokom učenja. Nikada ne nanositi čisto eterično ulje direktno na kožu — uvek razblaženo.

Čaj i začin

Kao začin, ruzmarin je nezaobilazan uz pečeno meso, krompir i mahunarke — a njegovi antioksidansi tada čuvaju i samu hranu. Čaj: prelijte 1 kašičicu suvog ruzmarina sa 2 dl vrele vode, poklopite 10 minuta i procedite. Umerena količina (1 šolja dnevno) tradicionalno se koristi za varenje i osećaj energije.